22/12/2025
U zimsko veče donosim vam jednu toplu priču iz detinjstva sa mirisom dinje i leta. U mojom pričama često je baka, detalji i mirisi dvorišta u kom sam rasla. Ako volite ovakve katapulte u ušuškano i srećno, verujem da ćete voleti ovu priču. Znate da pored ručnog rada i dizajna, pisanje je moja prva ljubav. Zato se ovde povremeno provuku različite priče a nekad i pesme. Hvala Sandi koja me je danas inspirisala da sledim svoju prirodu 💖i koristim darove.
Evo teksta priče, ovako može da se prevede.
"Miris leta koji me čuva"
Snažan miris dinje zapljusnuo mi je celo telo i odmah tu se probio i miris pržene paprike u sred zime. Da, bilo je to leto, jedan dan detinjstva, zaboravljen potisnut, ili bolje rečeno utisnut u neku od mekanih plišanih fioka mozga. Da li su to dva najlepša mirisa leta? Ukusa leta 💜. Neosporno su se javili iz bakinog dvorišta, baš između bašte u kojoj je bilo svačega i letnje kuhinje u kojoj nam je baka spremala najlepša jela. Ogromna vrba bila je kao međa između ta dva sveta, bujnog snabdevača domaćinstva (bašte) i tople fabrike đakonija, tako jednostavnih a najukusnijih na svetu. Mladi krompirići prženi na masti. Lokalni hleb koji svako jutro kupuje deda. Pa nam kupi svima po kremić a mi onda duugo ližemo onu finu malu kašičicu i gledamo kome će duže da potraje ta dečija uživancija. I folija od poklopca se oliže dabome. Nekad zna i da poseče ako si brzoplet.
U nekom trenutku ješćemo moju omiljenu dinju. U taborima lubenica - dinja, ja sam dinja razume se. Tako je narandžasta, slatka, sočna i ukusna. Iz bašte razume se.
Miris koji doživotno pamtiš. Čak i jedne noći dok te muči nesanica i imaš 41 godinu i bake nema već oko 25 godina. Al ima mirisa. Tih skarletnih katapulta u prošlost, scenu i osećaj.
Leto je takođe bilo simbol za moje omiljene pržene paprike. Što jednostavnije to bolje. Što laganije to bolj. Leto je. Lažne fila papuče treba da nose ta bosa stopala po presušenoj prašnjavoj zemlji u razne pustolovine što pre. Pesak ispod vrbinih žila je pravi mali svet, univerzum za sebe takoreći. Kada je budu posekli, nestaće i naših igara. "Žile podižu temelj, prosto moramo da je posečemo" >>
